Čekajući desetomilionitog korisnika
Davne 2011. godine, Ivan, Ognjen, Vedran i ja radili smo u jednoj nemačkoj firmi kao softverski inženjeri. Noseći zvanje juniora imali smo želju da napredujemo kao inženjeri i još veću želju da postanemo preduzetnici, imamo svoju firmu i svoj softverski proizvod. Uz energiju koju smo tada u kasnim dvadesetim imali i okupljeni oko zajedničke ideje koja se iskristalisala kroz nekoliko viđanja u omiljenoj nam ‘kafanici’, nije nam predstavljalo napor da posle radnog vremena radimo još jedno radno vreme i nakon 6-7 meseci lansiramo prvu domaću igru na društvenim mrežama namenjenu domaćem tržištu.
Polako se sužavao izbor na to što želimo da napravimo. Želimo da to bude igra i to edukativna igra… Fejsbuk igre tada su bile u povoju. Želimo da bude online i da se igra protiv protivnika, a ne protiv bota, želimo da imamo mnogo korisnika. Želimo i da se suočimo sa svim inženjerskim izazovima koje jedna online real-time igra nosi sa sobom (pogotovo u to vreme). Zli jezici će reći da je odluci doprineo i poraz koji sam u prvom i jedinom nastupu u TV Slagalici doživeo nekoliko meseci ranije, a zakleće se sto pored našeg iz ‘kafanice’ da sam posle nekoliko piva izgovorio ‘kad već ne mogu tamo, pobediću nekoga valjda u toj našoj Slagalici’.
Ne možemo reći da je to bilo vreme kada se kretalo iz garaže. Svako veče imali smo online sastanke, dogovarali šta i kako dalje, delili posao. Jedva smo čekali da sutradan (krišom, tokom pauze za kafu u firmi) jedni drugima objasnimo šta smo te noći odradili. Svi smo imali podršku od najbližeg kruga, razumevanje za nespavanje, izbegavanje kućnih obaveza i slične ustupke. Ipak, niko nije verovao u ono što radimo koliko mi sami. Stoga nismo imali nikakvu dodatnu pomoć, niti smo bili spremni da dodatno, osim svog vremena, investiramo. Tako smo odlučili da sve sami odradimo, ne angažujući nikoga ko bi nam pomogao u oblastima u kojima nismo stručni – gejm dizajn i ekonomija igre, ilustracije i korisnički interfejs, autorsko pravo i intelektualna svojina, enigmatika, kreiranje pitanja, baza znanja… sve su to bile stvari koje smo u hodu učili, a zatim praktično primenjivali novostečena znanja.Činilo nam se da mnogo zaostajemo, da sve ide presporo, da probijamo sve moguće rokove, da nikada nećemo završiti i da ništa nije dovoljno dobro. A sada, iz ove perspektive, deluje mi neverovatno da smo od juna 2011. do januara 2012. iz stalnog radnog odnosa i bez ikakvog iskustva, uz nedostatak ekspertize u mnogim oblastima, uspeli da lansiramo Slagalicu – od ideje do tržišta! Mislili smo da ćemo nakon klika na ‘Publish’ konačno da se odmorimo… a onda su došli korisnici i tek smo tada shvatili da prava borba tek predstoji – vođenje društvenih mreža, komunikacija sa korisnicima, administracija i osnivanje firme, marketing i gomila novih stvari sa kojima smo se susreli, a o kojima nismo prethodno razmišljali. I dobro je što nismo. Nikada ne bismo krenuli u celu avanturu znajući šta nas sve čeka i šta sve moramo da znamo. Bili smo usredsređeni na samo jedan cilj – da napravimo Fejsbuk Slagalicu i u tome smo uspeli. Uspešno smo prevazišli sve te nove izazove uz novu energiju koju je doneo uspeh i brojke koje su barem desetostruko prevazilazile moja najoptimističnija očekivanja, a stostruko prevazilazile očekivanja ostalih.
Tome svedoči i jedan od prvih problema koji se javio svega nekoliko večeri od objavljivanja igre. Prilažem dijalog koji sam vodio sa kolegom Pantom, onakav kakvim ga se sećam.
-
-
- Panto, zašto ovde stoji parametar maksimalan broj konekcija 100.
- Pa, za svaki slučaj, da ne padne server.
- Ali, možeš li malo da ga povećaš?
- Ali nema razloga. Zar misliš da ćemo ikada imati 100 ljudi online?
- Paaa, mislim da upravo zbog toga ne mogu da se ulogujem na igru.
-
Nekih 7-8 puta duplirali smo ograničenje dok nakon 2-3 meseca od objavljivanja nismo došli i do 20.000 online igrača. Imajući u vidu tehničke karakteristike (jedinog) servera sa kojim smo tada, pre više od 12 godina, raspolagali, sada mogu konstatovati da smo itekako uspešno rešili prethodno pomenute inženjerske izazove.
Ipak, za dolazak do tolikog broja korisnika, lagao bih kada bih rekao da su zaslužne bile jedino izuzetno originalna ideja, savršen dizajn ili nešto slično. Zapravo, ključnu ulogu odigrao je savršen tajming. I to iz dva razloga.
-
-
- Kao što sam već rekao – Fejsbuk gejming je bio u povoju. A naši prostori i govorno područje vapili su za samo njima namenjenoj igri.
- Svi sadašnji app marketi rade po prostoj formuli – plati pa ćeš dobiti korisnike. U današnjem mnoštvu aplikacija i ostalih sadržaja gotovo je nemoguće probiti se samo kvalitetom i rešavanjem određenog problema, a bez investicije namenjene za marketing. Međutim, tada prilikom skrolovanja po društvenim mrežama, nisu vam pažnju skretali reels, sponsored ads i ko zna odakle vama preporučeni sadržaji, već upravo ono što i jeste razlog zbog koga su sada većina, a tada svi, otvarali i koristili društvene mreže (čitaj Fejsbuk) – razlog je da se povežu sa prijateljima i sa njima komuniciraju. Stoga je sav naš tadašnji marketing savršeno ilustrovan u slici ispod.
-
Ne pokušavajte ovo sami!
Mnogi timovi koje sam savetovao ili evaluirao u fazi razvoja ideje, upravo tu su pravili grešku. Štaviše, rekao bih da to i jeste najčešća i najveća početnička greška. Sve su osmislili i našli budžet, otišli u sitna crevca, znaju do detalja kako će izgledati i funkcionisati njihov softver/aplikacija. Ali, kada ih pitam kako će doći do korisnika, sležu ramenima. Da se razumemo – nismo to ni mi znali ni razmišljali o tome. Ali to je bilo neko drugo vreme.
Više od decenije je prošlo. Aparteko danas ima blizu 20 zaposlenih, čitav tim koji se svakodnevno bavi unapređenjem igre. Dosta dece zaposlenih se rodilo od te 2012. godine, uskoro ćemo i jednog od prvih zaposlenih ispratiti u penziju. A Slagalicu i dalje igraju mnogi koji su je igrali od prvog dana. Ali i nove generacije koje sve sadržaje, pa i ovaj, samo na mobilnim uređajima konzumiraju. Tu smo i za njih. Drago nam je da budemo barem manji deo onoga što će konzumirati, a što će pružiti neku korisnu informaciju, vrednovati znanje, veštinu oštroumlja… Ali tu smo i za starije generacije. Nedavno smo dobili informaciju da je jedan neurolog preporučio starijem pacijentu da vežba moždane vijuge igrajući našu igru – jedna od najvećih satisfakcija koje smo do sada imali.
I tako će Slagalica u decembru ove godine dobiti i desetomilionitog korisnika. Znamo da to ne znači da je 10 miliona ljudi igralo našu igru – mnogi su otvarali duple naloge, mnogi igraju na različitim uređajima, ali procena je da je više od dve trećine korisnika jedinstveno. Odnosno, uskoro se približavamo sedmomilionitom čoveku koji je igrao našu igru! Oko polovinu tog broja čine korisnici iz Srbije, značajan broj čine i korisnici iz okolnih zemalja. Ali veoma su nam dragi i naši ljudi širom zemaljske kugle. Često nam se jave da se osećaju bliskim sa svojom familijom u Srbiji tako što odigraju partiju Slagalice nedeljno protiv njih. A mnogi od njih sa nostalgijom igraju Slagalicu koja im ne dozvoljava da zaboravljaju maternji jezik.
Ljudi, hvala Vam na ovoj igri. Hvala Vam sto svoj omiljeni kviz mogu da igram “ sa one strane ekrana” vec vise od decenije svakog dana. Volim Vas!🫶
Bravo Loso, Ogi i ostali. Napravili ste nesto veliko i ispunili nam srca.
Ako Vam šta znači….sa vama pijem prvu jutarnju kavu već deceniju i više. Hvala Vam!
Srećno
To je ogroman uspeh, bravo! Svakodnevno se opuštam uz Slagalicu i drago mi je da sam saznala kako je nastala ❤️ Čestitam i želim sreću i uspeh i ubuduće 🍀