Istorija kvizova kod nas
Ako postoji forma razonode koja je istovremeno uspela da zabavi, okupi porodicu i održi duh takmičenja živim kroz različite generacije – onda je to kviz. Kvizovi su na našim prostorima mnogo više od pukog nadmetanja u znanju. Oni su deo kulture, kolektivnog sećanja, navika, rutina i malih rituala koji su obeležili odrastanje mnogih ljudi. A njihova istorija – duga je i živopisna.
Istorija kvizova kod nas
Kao neko ko je rođen devedesetih godina prošlog veka, moji roditelji su uvek pominjali čuvenu Kviskoteku kao neku vrstu božanstva među TV sadržajem. Ta generacija je odrasla uz ovaj kviz i uz čuvenog Olivera Mlakara, za koga se Kviskoteka uglavnom vezuje. Emitovana u vreme stare Jugoslavije, prevazišla je okvire običnog kviza i postala jedan od ključnih pokretača razvoja kviz kulture na Balkanu.
Dve godine pre poslednjeg emitovanja Kviskoteke, nastao je kviz čija popularnost ni u jednom trenutku nije opala u poslednje 32 godine. Pogađete, radi se o TV Slagalici, kvizu koji je podjednako uticao na život i odrastanje više generacija. Format kviza je pretrpeo nekoliko promena tokom godina, ali to nije uticalo da se u svakom domaćinstvu zna koji kanal se gleda u tačno 19h. Usled tolike popularnosti, prirodna je bila potreba da se ovaj kviz prebaci i u druge formate osim televizijskog. Tu potrebu je zadovoljila Aparteko Slagalica, igra koja je omogućila širokoj narodnoj masi da se na jednostavan i lak način oproba u čuvenom kvizu. Igra je doživela nestvaran uspeh i, evo, već četrnaest godina raste i razvija se.
U dvadeset prvom veku nastaju brojni TV kvizovi. Želite li da postane milioner?, Najslabija karika i Potera su neki od kvizova koji su doživeli uspeh. Osim televizijskog formata, u poslednjih desetak godina došlo je i do rapidnog rasta popularnosti pab kvizova, prilike gde istovremeno možete testirati svoje znanje, a takođe se i zabaviti sa dragim osobama. Momci i devojke koji su uspešni u pab kvizovima često odlučuju da se oprobaju i u TV kvizovima, a neki od njih dođu do statusa poznate ličnosti, kao Žarko Stevanović i Milan Bukvić, trenutni tragači u kvizu Potera.
Istorija kviza u Srbiji nije samo priča o televizijskim emisijama. Ona govori o ljudima, o navikama koje smo stvarali, o zajedničkim trenucima i takmičarskom duhu koji nas povezuje. I o onim malim pobedama, kada odgovor znamo pre takmičara. Dokle god postoji želja da učimo, pogađamo i nadmećemo se, kvizovi će imati svoje mesto.
Obožavam slagalicu,pratim je od početka kad god mogu